Šta zapravo znači SPF oznaka i od čega nas štiti?
Kada biramo kremu za sunčanje, često prvo gledamo na SPF broj. Ali šta zapravo znači SPF oznaka i koliko nas zaista štiti? Da bismo doneli pravi izbor, važno je razumeti razliku između UVA i UVB zraka, šta znači broad spectrum zaštita i kako se u praksi koristi SPF.
SPF i razlika između UVA i UVB zraka
SPF (Sun Protection Factor) označava nivo zaštite od UVB zraka, koji su glavni krivci za crvenilo i opekotine. Na primer, krema sa SPF 30 omogućava da se na suncu ostane 30 puta duže nego bez zaštite, pre nego što koža izgori.
Međutim, SPF ne štiti od UVA zraka. UVA zraci prodiru dublje u kožu, ubrzavaju starenje, stvaraju bore i fleke, a povezani su i sa povećanim rizikom od raka kože.
Zbog toga je važno da preparat ima oznaku “broad spectrum” – što znači da pruža zaštitu i od UVA i od UVB zraka, tj. od površinskih i od dubinskih oštećenja.
Na nekim proizvodima se pojavljuje i oznaka PA (PA+, PA+++, PA++++), koja označava nivo zaštite od UVA zraka – što više plusića, to je jača zaštita.
Hemijski vs. mineralni SPF – koja je razlika?
Hemijski filteri
- Deluju tako što upijaju UV zrake i pretvaraju ih u toplotu.
- Lagani su na koži i ne ostavljaju trag.
- Često se koriste u konvencionalnoj kozmetici.
- Nedostatak: mogu izazvati iritacije i alergije kod osetljivih osoba, a pojedini filteri su povezani sa hormonskim disbalansom.
- Ekološki problem: neki hemijski filteri štete morskim ekosistemima (npr. oksibenzon, oktinoksat).
Mineralni filteri
- Najčešće se koriste cink oksid i titanijum-dioksid.
- Deluju kao fizička barijera – odbijaju UV zrake poput ogledala.
- Prednosti: prirodni, deluju odmah, ne ulaze u kožu, bezbedni su za decu i osetljivu kožu.
- Mana: mogu ostavljati beli trag, ali savremene non-nano formulacije taj problem značajno umanjuju.
Zašto se mineralni SPF preporučuje za osetljivu kožu?
Mineralni SPF sa non-nano cink oksidom je idealan izbor za:
- osetljivu kožu – ne izaziva iritacije, deluje blago;
- decu i trudnice – bezbedan jer ostaje na površini kože;
- ljubitelje prirodne kozmetike – ne prodire u krvotok i ekološki je prihvatljiv.
Oznaka “non-nano” znači da su čestice veće od 100 nm i ne prodiru u dublje slojeve kože.
Da li je titanijum-dioksid bezbedan?
Titanijum-dioksid je klasifikovan kao potencijalno kancerogen kada se udiše ili unese oralno. Zato se ne preporučuju SPF sprejevi i puderi sa titanijum-dioksidom, zbog rizika od udisanja.
U kremama, non-nano titanijum-dioksid ostaje na površini kože i smatra se bezbednim. On pojačava UVB zaštitu i smanjuje beli trag. Ipak, mnogi noviji brendovi biraju da koriste isključivo cink oksid, jer pruža širok spektar zaštite (UVA + UVB) i sam po sebi je dovoljan.
Najčešće zablude o SPF-u
- Prirodna ulja mogu zameniti SPF – Kokosovo ulje, ulje semenki maline ili šargarepe imaju nizak prirodni zaštitni faktor, ali nisu dovoljna za pouzdanu zaštitu.
- SPF je potreban samo leti – UVA zraci prolaze kroz oblake i staklo, pa zaštita treba tokom cele godine.
- Visok SPF znači 100% zaštitu – ni jedan SPF ne blokira sunce u potpunosti. Zato je važno i ponovo nanošenje, kao i fizička zaštita (šešir, naočare, hladovina).
Kako pravilno koristiti SPF u rutini nege?
- Redosled: SPF je poslednji korak ujutru – nakon kreme/seruma, pre šminke.
- Količina: naneti ravnomerno i u dovoljnom sloju (manje od preporučene količine značajno smanjuje zaštitu).
- Obnavljanje: na svaka 2–3 sata, naročito ako smo na suncu, znojimo se ili plivamo. U gradu je često dovoljno jedno obnavljanje tokom dana, dok je na moru ili planini potrebno češće.
Ekološki aspekt SPF-a – koji filteri su bezbedni za prirodu?
Neki hemijski filteri (oksibenzon, oktinoksat) dokazano štete koralnim grebenima i morskom ekosistemu, pa su u nekim zemljama zabranjeni.
Najbezbednija opcija za ljude i prirodu su mineralni filteri u non-nano obliku:
- cink oksid (najčešće se koristi samostalno),
- titanijum-dioksid (u kremastim formulama, non-nano oblik).
Birajući ekološki bezbedan SPF, čuvamo i svoju kožu i prirodu oko nas.
Tekst napisali: Kristina Ratkov Spasić i Ivan Spasić, magistri farmacije i osnivači Marketa zdravlja