SPF- kako pravilno koristiti kremu sa zaštitnim faktorom

---

 

SPF nije samo za leto, već za zdraviju kožu tokom cele godine

Kada se pomene zaštita od sunca, većina ljudi pomisli na leto, more i visoke temperature. SPF krema često završi u neseseru tek pred godišnji odmor, a čim se leto završi, vraća se u fioku do sledeće sezone.

Međutim, sunčevi zraci ne nestaju kada temperatura padne ispod 20 stepeni. UV zračenje prisutno je tokom cele godine- u proleće, jesen, pa čak i zimi. Upravo zbog toga dermatolozi već godinama ističu da SPF nije sezonski proizvod, već deo svakodnevne nege kože.

Možda ti se čini da nekoliko minuta provedenih napolju ne može napraviti veliku razliku. Ipak, upravo to svakodnevno, naizgled bezazleno izlaganje suncu ostavlja najveći trag. Odlazak do posla, vožnja automobilom, šetnja do prodavnice ili ispijanje kafe na terasi- sve su to situacije u kojima je koža izložena UV zracima.

Posledice se ne vide odmah. One se gomilaju mesecima i godinama, a najčešće ih primetimo tek kada se pojave prve pigmentacije, sitne bore ili gubitak elastičnosti.

Zato je SPF mnogo više od zaštite od opekotina. On je jedan od najvažnijih koraka u prevenciji prevremenog starenja kože.

👉 Ako želiš da saznaš zašto je zaštita od sunca važna čak i kada sediš za računarom ili koristiš telefon, pročitaj i naš tekst „Plava svetlost i koža – da li nas telefon zaista stari?“ 

---

Šta zapravo znači SPF?

SPF je skraćenica od Sun Protection Factor, odnosno zaštitni faktor koji pokazuje koliko proizvod štiti kožu od UVB zračenja.

UVB zraci odgovorni su za:

• crvenilo kože
• opekotine od sunca
• direktna oštećenja ćelija kože
• povećan rizik od razvoja raka kože.

Što je SPF broj veći, to je zaštita od UVB zraka efikasnija.

Na primer:

• SPF 15 blokira oko 93% UVB zraka
• SPF 30 blokira oko 97%
• SPF 50 blokira oko 98%
• SPF 50+ pruža nešto viši nivo zaštite, ali nijedan proizvod ne blokira 100% UV zračenja.

Zbog toga nijedna SPF krema nije „dozvola“ za višesatno izlaganje suncu. Zaštita zavisi i od pravilne količine proizvoda, načina nanošenja i redovnog obnavljanja tokom dana.

---

UVA i UVB- zašto nisu isto?

Jedna od najčešćih zabluda jeste da SPF štiti od svih vrsta sunčevog zračenja na isti način.

U stvarnosti postoje dve vrste UV zraka koje imaju najveći uticaj na kožu.

UVB zraci

UVB zraci deluju uglavnom na površinski sloj kože.

Njih najlakše primećujemo jer izazivaju:

• crvenilo
• opekotine
• ljuštenje kože.

Intenzivniji su tokom leta i u periodu između 10 i 16 časova.

---

UVA zraci

UVA zraci prodiru mnogo dublje u kožu.

Oni ne izazivaju nužno opekotine, zbog čega često ostaju „nevidljivi“, ali upravo oni učestvuju u:

• razgradnji kolagena
• nastanku bora
• gubitku elastičnosti
• pojavi tamnih fleka
• fotostarenju kože.

Za razliku od UVB zraka, UVA zraci prisutni su gotovo jednakim intenzitetom tokom cele godine. Oni prolaze kroz oblake, ali i kroz prozorsko staklo.

To znači da koža može biti izložena UVA zracima čak i dok radiš pored prozora ili voziš automobil.

---

Zašto SPF nije važan samo zbog bora?

Mnogi ljudi počnu da koriste SPF tek kada primete prve znakove starenja.

Međutim, zaštita od sunca ima mnogo širu ulogu.

Redovna upotreba SPF-a može pomoći u sprečavanju:

• hiperpigmentacija
• melazme
• postupalnih fleka nakon bubuljica
• pogoršanja rozacee
• oštećenja kožne barijere
• prevremenog starenja.

Ako ulažeš vreme i novac u kvalitetnu negu kože, a ne koristiš SPF, rezultati će često biti sporiji i manje vidljivi.

👉 To je posebno važno ako koristiš aktivne sastojke poput kiselina ili retinoida. O tome smo detaljnije pisali u tekstu „Kako kombinovati aktivne sastojke bez iritacije“ 

---

---

Da li je SPF potreban kada je oblačno?

Jedno od najčešćih pitanja jeste:

„Ako nema sunca, da li mi uopšte treba SPF?“ Odgovor je – da.

Čak 80% UV zraka može proći kroz oblake. Zato oblačan dan ne znači da je koža zaštićena.

Mnoge pigmentacije nastaju upravo zbog svakodnevnog izlaganja suncu kada mislimo da „sunce nije jako“.

To je posebno važno ako već imaš melazmu ili tamne fleke.

👉 Ako se boriš sa hiperpigmentacijama, pročitaj i naš vodič „Hiperpigmentacije i tamne mrlje – uzrok i nega bez agresivnih tretmana“ 

---

SPF i vrat- deo koji gotovo svi zaboravljaju

Većina ljudi pažljivo namaže lice, ali potpuno zaboravi vrat, uši i dekolte.

To je jedna od najčešćih grešaka.

Koža vrata je tanja, ima manje lojnih žlezda i često pokazuje znakove starenja čak i pre lica.

Zato svaki put kada nanosiš SPF na lice, produži ga i na vrat, dekolte i uši.

---

Koliko SPF kreme je dovoljno?

Jedno od najčešćih pitanja nije koji SPF kupiti, već koliko ga zapravo treba naneti.

Odgovor često iznenadi većinu ljudi.

Istraživanja pokazuju da velika većina koristi između 25% i 50% preporučene količine proizvoda. To znači da SPF 50 koji piše na pakovanju u praksi često ne pruža ni približno tu zaštitu ako se nanese premalo.

Drugim rečima, nije dovoljno imati kvalitetnu kremu sa zaštitnim faktorom – potrebno je koristiti je u odgovarajućoj količini.

---

Pravilo dva prsta

Najjednostavniji način da proceniš koliko SPF-a treba naneti jeste takozvano pravilo dva prsta.

Istisni kremu u dužini kažiprsta i srednjeg prsta.

Ta količina je približno dovoljna za:

• lice
• uši
• vrat

Ako nanosiš zaštitu i na dekolte, biće potrebna dodatna količina.

Ne moraš meriti svaki put, ali vredi zapamtiti da je većina ljudi navikla da stavlja mnogo manje nego što je potrebno.

Da li treba utrljavati SPF ili ga samo rasporediti?

SPF kremu nije potrebno agresivno utrljavati.

Mnogo je važnije da proizvod ravnomerno prekrije celu površinu kože.

Obrati pažnju na delove koji se često preskaču:

• kapci
• područje oko očiju (ako proizvod to dozvoljava)
• uši
• linija kose
• vrat
• dekolte
• zadnji deo vrata ako nosiš podignutu kosu.

Najslabija zaštita uglavnom nastaje upravo na mestima koja ostanu bez proizvoda.

---

Kada se SPF nanosi u skincare rutini?

Ovo je pitanje koje se veoma često pojavljuje na Google-u.

Redosled izgleda ovako:

1. Čišćenje lica
2. Tonik (ako ga koristiš)
3. Serum
4. Hidratantna krema
5. SPF
6. Šminka

SPF je poslednji korak nege kože, a prvi korak pre šminke.

Na taj način zaštitni film ostaje na površini kože, gde i treba da bude.

---

Koliko dugo pre izlaska treba naneti SPF?

Idealno je da SPF naneseš 15 do 20 minuta pre izlaska napolje.

Na taj način proizvod ima dovoljno vremena da formira zaštitni sloj na površini kože.

Ako izlaziš odmah nakon nanošenja, zaštita nije nužno potpuno izgubljena, ali je preporučljivo ostaviti nekoliko minuta da se proizvod stabilizuje.

---

Koliko često treba obnavljati SPF?

Još jedna česta greška jeste verovanje da je jedno nanošenje dovoljno za ceo dan.

Nažalost, nije.

Ako si napolju, SPF bi trebalo obnavljati na svaka dva sata.

Obavezno ga obnovi i kada:

• se znojiš
• plivaš
• brišeš lice peškirom
• dugo boraviš na direktnom suncu.

Ako najveći deo dana provodiš u kancelariji, nije neophodno nanositi ga svaka dva sata, ali jeste preporučljivo obnoviti ga ukoliko izlaziš napolje u popodnevnim satima.

---

Kako obnoviti SPF preko šminke?

Ovo je jedno od pitanja koje najčešće muči žene.

Niko ne želi da ponovo nanosi kremu preko kompletne šminke.

Dobra vest je da postoji nekoliko načina.

Možeš koristiti:

• SPF sprej
• SPF stik
• SPF puder
• sunđer za lagano utapkavanje klasične SPF kreme.

Najvažnije je da zaštita bude obnovljena, čak i ako način nije savršen.

---

Da li šminka sa SPF-om može zameniti kremu?

Kratak odgovor je:

Ne.

Puder sa SPF 15 ili SPF 30 može doprineti zaštiti, ali gotovo niko ne nanosi dovoljnu količinu pudera da bi postigao deklarisani nivo SPF-a.

Zato se šminka sa zaštitnim faktorom smatra dodatnom zaštitom, a ne zamenom za SPF kremu.

---

Da li SPF može da spreči nastanak fleka?

Ako već imaš hiperpigmentacije, melazmu ili tamne tragove nakon bubuljica, odgovor je – u velikoj meri da.

SPF neće ukloniti postojeće fleke, ali može značajno smanjiti nastanak novih i sprečiti da postojeće postanu još tamnije.

To je razlog zbog kog dermatolozi često kažu da je SPF najbolji anti-age proizvod koji možeš koristiti, čak i ako ne koristiš nijedan drugi aktivni sastojak.

---