Stresira me koža – da, moguće je!

Da li samo stres utiče na kožu ili i stanje kože može uticati na nivo stresa?

 

Stres i koža

Da li je samo dobra nega važna za blistav ten i lepu kožu? Studije pokazuju da akutni i hronični stres mogu imati negativne efekte na opšte stanje kože i anulirati efekat adekvatne nege. Takođe mogu pogoršati brojna stanja kože, uključujući psorijazu, ekcem, akne i gubitak kose.

Ali ovo nije jednostran proces. Istraživanja takođe pokazuju da koža i folikuli kose sadrže složene mehanizme za proizvodnju sopstvenih signala koji izazivaju stres, a koji mogu da putuju do mozga i produže odgovor na stres.

Osa mozak-koža je međusobno povezan, dvosmerni put, koji može prevesti psihološki stres sa mozga na kožu i obrnuto. Stres pokreće osovinu hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda, tri žlezde koje igraju ključne uloge u odgovoru tela na stres. Ovo može izazvati proizvodnju lokalnih proinflamatornih faktora, kao što su kortizol i ključni hormoni u odgovoru na stres „bori se ili beži“, koji se nazivaju kateholamini. Oni mogu mogu da usmere imune ćelije iz krvotoka u kožu ili stimulišu proinflamatorne ćelije kože. Mastociti su ključni tip pro-inflamatornih ćelija kože u osi mozak-koža; oni reaguju na hormon kortizol putem signalizacije receptora i direktno doprinose brojnim kožnim stanjima, uključujući svrab.

Koža je prva na udaru stresa

Pošto je koža stalno izložena spoljašnjem svetu, ona je podložnija stresorima iz okoline nego bilo koji drugi organ i može proizvoditi hormone stresa kao odgovor na njih. Na primer, koža proizvodi hormone stresa kao odgovor na ultraljubičasto svetlo i temperaturu i šalje te signale nazad u mozak. Dakle, psihološki stresori mogu doprineti ispoljavanju stresa na koži, a stresori životne sredine, preko kože, mogu doprineti psihološkom stresu, održavajući ciklus stresa.

Kliničke studije kod zdravih ljudi pokazuju da psihološki stres može da poremeti epidermalnu barijeru – gornji sloj kože koji zadržava vlagu i štiti nas od štetnih mikroba – i produži njenu obnovu. Netaknuta epidermalna barijera je neophodna za zdravu kožu; kada se poremeti, može dovesti do iritacije i stresa kože, kao i hroničnih stanja kože uključujući ekcem, psorijazu ili rane. Manje opservacione studije su pokazale da je psihološki stres direktno povezan sa pogoršanjem ovih stanja. Pojava akni je takođe povezana sa stresom, iako se razumevanje ovog odnosa još uvek traje.

Kako uticati na smanjenje i psihološkog stresa i stresa kože?

Problemu uvek treba prići sa više strana. Za smanjenje klasičnog stresa preporučuju se tehnike meditacije i opuštanja za koje se pokazalo da mogu pomoći i kod psorijaze. Potrebno je više studija da bi se pokazala korist od ovih tehnika kod drugih stanja kože. Zdrave životne navike, uključujući dobro izbalansiranu ishranu, vežbe, san i hidrataciju, takođe mogu pomoći u regulisanju hormona stresa u telu. Što bi zauzvrat trebalo da ima pozitivne efekte i na kožu i kosu.

Kako pomoći stresiranoj koži?

Sa druge strane, treba raditi na jačanju kožne barijere i njenoj hidrataciji. Pogotovo u pripremi za i tokom perioda koji nam predstoji – hladnije i vetrovito vreme. Potrebne su nam hranljive kreme bogate esencijalnim masnim kiselinama i vitaminima. Ali i proizvodi koji će obezbediti adekvatnu hidtrataciju – proizvodi koj sadrže hijaluronsku kiselinu, glicerol i pantenol. Ovim pristupom ne samo da ćemo kožu učiniti lepšom, nego ćemo uticati i na dobrobit celog organizma.

Izvor https://www.health.harvard.edu/blog/stress-may-be-getting-to-your-skin-but-its-not-a-one-way-street-2021041422334

 

0 0 glasovi
Glasanje za članke
Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Korpa
0
Voleli bismo da čujemo vaše mišljenje, molimo vas da pošaljete komentar.x